Domaći pisci pišu blogove

 ——-

Najpoznatiji domaći pisci u pauzi između pisanja obraćaju se svojim čitaocima putem blogova komentarišući dnevna događanja  

——–

Izdavačka kuća Laguna se pobrinula da na svom sajtu ima aktuelne blogove domaćih pisaca. Poštovaoci i ljubitelji rada Filipa Davida, Nikole Malovića, Igora Marojevića, Uroša Petrovića, Gorana Skrobonje, Miomira Petrovića, Zvonka Karanovića, Ane Vučković, autori romana Srpski psiho (Aleksandar Ilić i Željko Obrenović),  dok čekaju na nove romane ovih pisaca, imaju prilike da prate njihov  rad i osvrt na sadašnji tenutak putem BLOGA  na sajtu izdavača.

 Laguna  je omogućila  čitaocima da ostanu u interakciji sa piscima,  tako što mogu ostavljati komentare  i  na taj način,  nastaviti komunikaciju o temama kojima su se pisci bavili u svojim blogovima.

 Za početak, sa zadovoljstvom ću svom blogroll-u pridružiti link Miomira Petrovića i  Igora Marojevića

Nisam siguran koliko  će  autori često ažurirari blogove. Uživajte dok traje (akcija).

Izdavači i otkup knjiga

Od fudbala do seksa

Dragana MATOVIĆ, 1. novembar 2007 („Večernje novosti“)

APSOLUTNI hit među bibliotekarima, na ovogodišnjem konkursu Ministarstva kulture za otkup knjiga, je “Šta vam majka nikad nije rekla o seksu” Hilde Hačerson, u izdanju “Platoa”. Uzeli su čak 660 primeraka ! Ovo izdanje ženama daje “informacije koje su im potrebne da bi donosile odgovorne, obrazovanjem motivisane odluke o tome kada, sa kim i kako da izraze svoju seksualnost”!
Na konkursu je najbolje prošao italijansko-srpski izdavač “Evro-Đunti”, saznaju “Novosti”. Otkupljeno je 7.483 primerka njihovih izdanja u vrednosti od 6.258.935 dinara. Sa samo tri naslova slovenački izdavač “Mladinska knjiga” (registrovan i na ovim prostorima) našao se na drugom mestu – bibliotekari su kupili njihove knjige za 4.253.000 dinara. Na trećem je “Plato” sa 13 naslova, a otkupljeno je 3.139 primeraka njihovih izdanja u vrednosti od 4.227.270,50 dinara.
Podsetimo, po prvi put sredstva za otkup, od 90 miliona dinara, nisu obezbeđena iz budžetom predviđenog fonda za ovu svrhu, već iz Nacionalnog investicionog plana. Izdvojeno je dva puta više novca nego prošle godine!

Komisija u koj su bili Aljoša Mimica, Borislav Radović, Donka Špiček, Milan Vlajčić, Milan Vukomanović i Radoš Sekulović pravila je širi spisak naslova. Posebno je vodila računa da publikacije treba da budu od izuzetnog značaja za kulturu. Brinuli su da se na spisku sa koga su bibliotekari birali naslove nađu vredna i dragocena dela i nisu pristali da, kao prethodnih godina, “dele milostinju” pojedinim izdavačima.Komisija nije gledala ni cenu knjige. Posebnu pažnju poklonili su upravo kapitalnim i skupim izdanjima. Od 117 izdavača (prošle godine ih je bilo 131) otkupljeno je oko 400 naslova (prethodne godine je bilo dva puta više).

Izuzetno dobro prošli su izdavači dečjih knjiga. Bibliotekari su kupili 7.312 primeraka od ponuđenih 12 naslova, u izdanju “Buklenda”, u vrednosti od 3.175.848 dinara. Najmlađi članovi biblioteka ostaće uskraćeni za izdanja “Kreativnog centra”, ne zbog stroge komisije, već zato što je izdavač zaboravio da pošalje knjige na konkurs. Interesantno je da ni slikovnice nisu prošle, saznajemo, jer je komisija zauzela stav da je retko koje dete od tri godine član biblioteke.

Mada se na širem spisku našlo samo jedno izdanje “Mona i Manjane” – “Istorijski atlas sveta”, ovaj izdavač je više nego dobro prošao. Otkupljena su 403 primerka ove veoma luksuzne i skupe knjige, za koju će izdavač dobiti čak 2.659.000 dinara! Njihovo kapitalno izdanje Larusove enciklopedije “Tajna društva” nije uvršteno na spisak, jer je državna komisija procenila da ne treba otkupiti delo u kome se govori i o Al Kaidi!

Na listi za otkup našlo samo 16 naslova “Narodne knjige”, što je u odnosu na prethodne godine višestruko manje. Otkupljeno je knjiga u vrednosti od 1.284.533 dinara. I drugi izdavači sa velikom produkcijom, poput “Lagune” i “Alnarija”, prošli su loše. Od “Lagune” je kupljeno 1.525 knjiga za 730.247 dinara, a, među kapitalnim izdanjima “Alnarija” najviše pohvala komisije dobila je njihova “Enciklopedija fudbala”. Komisija je konstatovala da su oba izdavača, saznaju “Novosti”, poslala izdanja iz prthodnih godina, što nije bilo u skladu sa pravilima konkursa.

Desetak naslova “Stubova kulture”, među kojima su knjige Vide Ognjenović, Radoslava Petkovića, Jovice Aćina, Miodraga Matickog, Davida Albaharija, Ljubomira Simovića, Svetlane Velmar-Janković, otkupljene su za 1.650.355 dinara. Bibliotekari su odabrali 2.650 knjiga u izdanju “Čigoje”, u vrednosti od 917.865 dinara. Najviše su tražene “Ludosti uma” Ratka Božovića. Od “Paideie” otkupljena su samo tri naslova za 478.000 dinara.

Deset “Kliovih” naslova bibliotekari su uzeli u 3.266 primeraka i vrednosti od 3.056.000 dinara. Od “Geopoetike” najviše su kupovali romane Orhana Pamuka, tako da će ovaj izdavač zahvaljujući otkupu dobiti 1.266.372 dinara, a od “Derete” su otkupljene knjige za 2.248. 000, od “Rada” za 1.284.533.

Zavod za udžbenike bibliotekama je prodao 6.308 knjiga za 4.221.736,4 dinara, a “Službeni glasnik” 3.150 primeraka za 3.631.151 dinara. U Srpskoj književnoj zadruzi su veoma zadovoljni otkupljenim knjigama u vrednosti od 1.178.000 dinara. Izdanja beogradske “Prosvete” i Matice srpske, nažalost, neće biti otkupljena. Nisu poslali knjige – nisu znali za otkup(?!).
Tri kapitalna dela kuće “Draganić”, monografije “Svetila Fruške gore” Dinka Davidova i “Manastir Privina Glava”, kao i Dela Jovana Sterije Popovića, otkupljena su za 1.500.000 dinara. Mali izdavač “Jasen” je sa pet knjiga zaradio 1.745.000 dinara, a otkupljene su knjige i od zrenjaninske “Agore”, “Kairosa” , kruševačke “Gutenbergove galaksije”, Eparhije šumadijske, novosadskih “Ljubitelja knjige”, vršačkog KOV, pančevačkog “Malog Nema”, kraljevačke “Povelje”, čačanske “Legende”.
Na kokurs su se javila i dva domaća distributera – “Buk bridž” i “Krug” i prošla.
“Novosti” saznaju da, ukoliko izdavač ne bude imao dovoljno primeraka pojedinih izdanja, ovog puta, neće moći ih zameni drugim naslovom. Većina bibliotekara je veoma zadovoljna što im je data šansa da sami biraju knjige za svoje biblioteke. Ali je bilo i onih, koji su nezadovoljni spiskom komentarisali da ne znaju na šta će da potroše pare.

VIDOJKOVIĆ ISPAO
ROMAN “Uspon i pad parkinsonove bolesti” za koji je Svetislav Basara ove godine dobio “Ninovu” nagradu našao se na listi za otkup. Takođe, otkupljena je zbirka stihova “Neznan” Novice Tadića za koju je dobio “Mešu Selimovića”, zatim “Pročitano u tvojim očima” Jovice Aćina, dobitnika ugledne “Vitalove” nagrade. Međutim, komisija nije uvrstila novi roman “Sve Crvenkape su iste” Marka Vidojkovića, koji je sa Aćinom podelio prošle godine ovu nagradu.

ZA BOLESNIKE I OSUĐENIKE
VEĆI deo knjiga koje su stigle u Ministarstvo kulture, na konkurs koji je poništen, biće poslat na Kosovo i Metohiju. Jedan deo je već u vrtićima, Zavodu za cerebralnu paralizu, Institutu za majku i dete, u Zvečanskoj, Kliničkom centru, Gerontološkom centru u Pančevu, KBC “Bežanijska kosa”. Čak su Kazneno-popravni domovi zahvaljujući poništenom konkursu, posle mnogo godina, osvežili svoje biblioteke.

PRVI PUT
NA spisku za otkup publikacija, po prvi put, našao se i Dom kulture “Sveti Sava” u Leposaviću. A, takođe prvi put, otkupljene su knjige i novopazarskog izdavača verske literature “El kelmaha”.

Marojević uživo

Igor Marojević je jedini predstavnik Srbije na festivalu “Književnost uživo” koji se, u organizaciji Hrvatskog društva pisaca i PEN Centra, po četvrti put održava u Zagrebu od 2. do 6. novembra. Učesnici ove manifestacije su etablirani autori iz celog sveta: Žan Klod Bernar, Mišel Degi, Žan Pjer Balpe, Žan Lik Paran (Francuska), Patricija Vaskoto (Italija), Keri Šoun Kejs (SAD), Lase Sederberg (Švedska), Erik Stinus (Danska), Diter M. Gref (Nemačka), Anhela Garsija (Kolumbija), Mohamed Magani (Alžir), Haris Vlavianos (Grčka), Sergej Gandlevski (Rusija), Tugrul Tanjol (Turska), ali i nekoliko pisaca iz Hrvatske, te po jedan iz Srbije, Slovenije i Makedonije. Srpski učesnik, Marojević, nastup će imati 5. novembra, i on će osim čitanja podrazumevati autorski intervju koji će s njim pred publikom voditi predsednik Hrvatskog PEN centra, pesnik Zvonko Maković. Kao i prošlih godina, festival će obezbediti ediciju knjižica koje će dvojezično reprezentovati svakog učesnika po jednim autorskim radom i biografijom 

Ars Cinema

Direktno iz štamparije, prošle nedelje su u ruke izdavača stigla prva tri primerka trećeg toma Istorije filma  Dejvida A. Kuka.  Očekuje se da knjiga bude u prodaji do kraja naredne sedmice, a obavezno će biti na štandu Clia (centralna Hala XIV, prvi štand sa leve strane).  Drugi tom Kukove Istorije završen je pregledom razvoja filmske umetnosti u istočnoevropskim zemljama (za bliži i detaljniji pregled, odlična knjiga: Najvažnija umetnost; Istočnoevropski film u 20.v.,  Mira i Antonjin Lim).  Sveobuhvatna istorija filma obrazlaže sve bitne aspekte stvaralaštva, društveno istorijske kontekste nastanka,  sa posebim osvrtom i detaljnom analizom filmova koji su snažno uticali  na karijere najpoznatijih reditelja.

          

Kako se edicije“Privatni život“ i „Čovek u istoriji“ završavaju objavljivanjem još nekoliko naslova, Clio će naredne godine posebnu pažnju pokloniti biblioteci „Ars Cinema“.  Najpre će biti objavljena „Analiza fim(ov) a“ Žaka Omona i Mišela Marija, profesora estetike i semiologije filma na Univerzitetu Sorbona.  Autori su se udružili i nastojanju da daju jasnu i konciznu analizu pojedinih filmova snimljenih posle 1970., uglavnom u Francuskoj i SAD.  Glavni predmet ove knjige je film, ali ona u odvojenom pogavlju razmatra i posebne slučajeve televizije, videa, spotova.

Značajan projekat biče posvećen italijanskom filmu. U istoriji XX veka značajno mesto pripada filmu, tehničkom i izražajnom instrumentu koji ume neposredno i živo da prikaže ne samo činjenice i događaje već i ideje, običaje, modu, individualne i kolektivne obrasce ponašanja.  Knjiga je zbornik radova sa skupa koji je organizovala Akademija nauka u Torinu i Nacionalni muzej filma, sa ciljem da se još jednom  razmotri analiza italijanskog filma i uticaj koji je on ostvario na društveno okruženje. U Beograd će, kako je najavljeno, povodom promocije knjiige Vek italijanskog filma doputovati i eminentni italijanski teoretičari.

Iz ubistva u roman

Poljski pisac ubio pa napisao roman o tome

Poljski pisac krimića osuđen je na 25 godina zatvora jer je počinio ubojstvo po scenariju iz jednog svog romana. U svojoj knjizi iz 2003. godine Krystian Bala je u detalje opisao brutalno ubojstvo poljskog biznismena. Policija je otkrila da događaji opisani u romanu imaju brojne podudarnosti s neriješenim slučajem ubojstva iz 2000. godine, kada je u rijeci Oder u gradu Wroclawu pronađeno tijelo poslovnog čovjeka.Tužitelji su dokazali da je Bala ponižavao, mučio, izgladnjivao i naposljetku ubio svoju žrtvu, koja je imala ljubavnu aferu s njegovom ženom, prenosi Reuters. ‘Sud je osudio Krystiana Balu na 25 godina zatvora zbog ubojstva ljubavnika svoje bivše žene’, rekao je glasnogovornik suda u Wroclawu.Bala je izjavio vlastima da je do detalja o slučaju došao pomoću novinskih izvještaja te da je na tome stvorio radnju svog romana. Nije mu upalilo .Vest pre nego sto su prikupljeni dokazi i Bala osuđen… VARŠAVA – Naći granicu gdje prestaje realnost i počinje fikcija jeste osnovni zadatak porote u Poljskoj u suđenju književniku Kristijanu Bali, koji je optužen da je izvršio ubistvo identično onom koje je opisano u njegovom romanu „Amok“. Kristijan Bala tvrdi da je ubistvo koje je opisao u romanu „Amok“ zapravo inspirisano novinskim člancima o ubistvu poljskog biznismena Darijuša J. čije je unakaženo tijelo pronađeno u poljskoj rijeci Odri, u gradu Vroclavu. Smrt ovog mladog biznismena bila je više nego užasna. Prvobitna istraga pokazala je da je riječ o veoma popularnom, uspješnom i bogatom čovjeku.  Bez motiva i osumnjičenog, policija je bila potpuno zbunjena. I dok je policija pozivala sve one koji znaju nešto o ubistvu, pomaka u istrazi nije bilo. Prve godine istrage dobili su samo nekoliko mejlova. Pet godina kasnije, policija prima anonimni poziv. Osoba sa druge strane žice im je rekla da pogledaju knjigu „Amok“, koja je objavljena 2003. godine, tri godine poslije ubistva. Glavni inspektor Jacek Vroblevski bio je šokiran onim što je pročitao. Naime, knjiga je sadržavala neke od detalja koji su bili poznati samo policiji i ubici. Daljom istragom utvrđeno je da je Darijuš J. bio vrlo blizak poznanik Baline bivše žene. Ubrzo poslije toga, Bala je uhapšen. Policiji je rekao da je uzeo sve dostupne detalje ubistva, a one dijelove koje nije imao je izmislio. U principu, najgnusniji dijelovi su prema Balinim riječima izmišljeni. I dok je inspektor smatrao da je Balina priča prilično neuvjerljiva, morao ga je pustiti zbog nedostatka dokaza. Ipak, inspektor nije odustajao. Otkrio je da je svega četiri dana poslije ubistva, Bala prodao mobilni telefon, identičan model koji je imao ubijeni Darijuš. Osumnjičeni je u međuvremenu ponudio da ga testiraju detektorom laži i uspješno ga prošao. Ipak, ono što je zanimljivo, Bala je pri odgovorima koristio prilično duge pauze, što na neki način omogućava da se bez problema prođe detektor laži, odnosno zamaskiraju fizički znaci laganja. „Mislim da je tokom ispitivanja detektorom laži Bala koristio tehnike disanja koje koriste ronioci, s obzirom na to da je i on sam ronilac“, izjavio je inspektor Vroblevski tokom suđenja.Tokom suđenja svjedočila je i Balina bivša supruga, koja je potvrdila da je Bala bio opsesivan, te da je želio da kontroliše njen život, pa čak i poslije razvoda.Da li će sve ovo biti dovoljno da se dokaže da je Bala imao motiv da ubije Darijuša J. tek ostaje da se vidi u nastavku suđenja, koje je s pravom dobilo epitet suđenja decenije u Poljskoj. (Nezavisne novine)

Dok čekamo izdanje na srpskom jeziku i  da Amerikanci snime film o ovom nemilom događaju i sudbini poljskog pisca, podsetimo se neoekspresionističkog romana  “Pacov“ savremenog poljskog prozaiste,  pesnika i novinara,  Andžeja Zanjevskog,  čija je slava uveliko prešla granice Poljske. Piščeva žestoka imaginacija odgovara onome što je zapadna čitalačka publika prepoznala u  Trirovom Dogvilu: naobičnost žanra, bizarnost teme i alegoričnost junaka, kod Zanjevskog – pacova.  Fantastična ispovedna biografija glodara otkriva svu diskrimisanost jedne životnjske vrste, koja odvajkada živi pored čoveka.   Zanimljivost ovog romana potiče iz interesantnog pripovedanja, kao i iz mnogosmislenosti koju nosi u sebi, ali i piščeve odluke da što se smisla i simbola tiče ostane distancirani posmatrač. Da čitaocu prepusti mnogostruka učitavanja u rasponu od replika na istoriju ljudi do replika na čuvena dela Eliota, Kamija, Grina, Agota Krištofa…