Svedoci

Intenzivno pratim vesti o  eskalaciji sukoba stanovnika pariskih geta sa policijom. Najgluplji mogući hedlajn donosi novosadski Dnevnik „Sukob mladih sa policijom“ (i maaa-san burek i rezanci s makom), dok nemušti iz unutrašnjih redakcija uglavnom sklapaju šuplje priče.  Referentni su britanski kanali,  sasvim objektivno, njihovi reporteri prenose sa lica mesta i priču o realnim  povodima i razlozima socijalnog nezadovoljstva imigranata i objektivne krize u koju je zaglibila francuska vlada.

Predsednik Sarkozi  je bio na čelu policije pre dve godine i uspešno je ugušio pobunu slabo organizovanih demonstranata.  Ovih dana je trgovao sa Kinezima i potpisao neku vrstu nuklarnog ugovora vrednu 20 milijardi $. U senci događaja u matici, promakao mu je i štrajk železničara i ponovni skup studenata koji traže autonomiju univerziteta.

Francuska policija još uvek nije saopštila rezultate istrage saobraćajne nesreće u kojoj su poginula dva 14. godišnja dečaka iz Vilje le Bel.  Prema nezvaničnoj verziji te zvaničnoj priči svedoka,  policija nije pružila pomoć nastradalima.  U pariska  geta policija retko zalazi iz bezbednosnih razloga, a i kada to čini,  šalje pripadnike manjina iz svojih redova.  Kvartovi izgledaju nadrealno, dobar deo stanova nema struju ni vodu, većina  ljudi nikada neće dobiti papire,  radne dozvole, njihova deca  najčešće ne idu u škole,   jer su  ex kolonizatori i eksploatatori njihovih domicilnih država tako odlučili.

Francuska zahvaljujući imigrantima ima najboljeg fudbalera Evrope i, opet, zahvaljujući istim ima muziku koja se zove RAI, muziku Magreba. Khaled, Chab Mami, Didi,  ili npr.  zvezde rap muzike- 113 . Ljudi imaju ozbiljne, angažovane tekstove, koncerti su im fenomenalni.  Arabian Groovie i RAI se raduje životu. Ja iskreno verujem da je to adut koji pobeđuje.

J’ai la tête dure comme un melon, un parpin
Raconte des baratins qu’au parquet
Mes parents sont venus ici pour forcer le destin
Né en France mais quand même clandestain
Comme un clandestain
Qui vient de voir la Tour Eiffel pour la première fois
Au future restrein de cette jeunesse
Qui trouve trop long le chemain des études
Dans la rue à se forger une réput’
Ferais n’importe quoi pour des tunes
Malin comme lifré
On ouvre son coeur
Quelle joie de pouvoir se rappeler l’estal comme la JSKRefrain113
Jeunesse perdue vouée à l’interim
On n’est pas difficile à cerner
Dans notre mode de vie y a pas d’intrigue
On n’a pas choisis où on attérit
Dans les situations terribles dans lesquelles on se met
Parfois on périt
Chez nous tout va trop vite
On repli de justice
On ne compte pas toucher à la lotterie
Fume des saloperies
En attendant de voir ce que la vie leur réserve
Que Dieu te préserve
Au milieu d’ceux qui se sentent seuls
Comme au milieu du desertMami113
J’adresse une rime aux vermines
Numéro 1 de la débrouille
Du bitume, des briques
Qui veulent briller comme le Real Madrid
Se mettre à l’abri
Qu’on me porte pas l’ayne
Je suis comme toi
D’une famille qui n’avait pas de tunes
Que tu sois tennis man ou balrine
Ecoute, là-bas ça reflète bien le fait qu’on en parle
Vu qu’à Microude, ma base,
Un quartier que la police quadrille
Les rampars de la ville et les murs de prison
On les rase quand ça devient grave
La patience vole en éclat avec les par-brises
‘Fia, je plainds nos mères meskina
Stanna éna khouk
Je veux juste être hna fel blace
Pour une daétia ouled bledna
Pour la jeunesse dans un coma  (Cheb Mami&113 – Clando)Evo još jedne poruke iz geta. ( Biće knjiga i ima ih na metar, samo što je, ponekad, život inventivniji) 

Moć i razvoj

Moc  i razvoj: komunisticke i kapitalisticke diktarure u razvoju”, Mankur Olson (“Stubovi kulture”, Beograd 2006)

Izazovi tranzicije

Ljudi se vekovima bave pitanjem odnosa moci i i razvoja. Još  oko 1340. godine, vode Sijene, italijanskog grada-republike, narucili su par fresaka koje direktno oslikavaju ovaj problem.  Dve slike poznate kao Alegorija dobre vladavine i Alegorija loše vladavine naslikao je Ambrso Lorenci.

 Loša vldavina predstavljena je figurom Tiranije koja sedi pred porušenim gradskim zidinama i upravlja porocima: Surovošcu, Izdajom, Prevarom, Gnevom, Razdorom, Ratom, Pohlepom, Gordošcu i Sujetom. Nasuprot tome,  figura Javnog dobra predsedava nad plodovima dobre vladavine, ukqucujuci Mudrost, Mir, Pravdu, Veru, Milosrde, Velikodušnost i Slogu.  Pomenuta umetnicka dela predstavljaju rano i pojednostavljeno videnje problema kojima se auor bavi u knjizi “Moc i razvoj”.

 Mankur Olson (1932-1988) uticajni americki teoreticar, cije kwige predstavqaju neka od najvažnijih ostvarenja u oblasti politicke ekonomije poslednjih nekoliko  decenija, istražuje koje podsticaje slede mocnici i kako su stekli svoju moc.

Analizirajuci posledice anarhje, tiranije i demokratije kao oblike vldavine, Olson  se cesto služi  analogijom i metaforom ilustrujuci kompleksne sisteme moci jednostavnim primerima. On poredi podsticaje “putuju}ih bandita”  sa posticajima mafije koji kontrolišu odredenu teritoriju. Bandit sa stalnim mestom boravka ima podsticaj da obezbedi javna dobra i žrtve reketiranja koja podsticu razvoj njegove teritorije.  U trenutku kada mocnik pocne da vlast koristi konstruktivno, formira se “druga nevidljiva ruka” koja vodi globalne interese. Ovaj proces, najvidljiviji je u demokratijama.  Autor tvrdi  da postoje tzv. Grupe za kolektivnu akciju koje su dobro organizovane, ne eksponiraju se u javnosti, ciji je osnovni zadatak da odredene (tranzicione) procese uspore ili potpuno ometu. Delovanje ovih grupa bilo je narocito izraženo tokom 80-tih i 90-tih godina prošlog veka.

Olson proucava pojam tranzicije, ali ne samo u postkomunistickim zemljama vec i u kapitalistickim.  Posebno je interesantan slucaj Kine i paralelno posmatranje. Kina je, što se tice dekokratskih sloboda,  na vrlo niskom nivou, ali njen ekonomski razvoj je nemerljiv, što je rezultat cvrstog nacionalnog dogovora   sasvim suprotan primer postupka tranzicionih promena. Takode, u knjizi se analiziraju razlike u tranzicijama postnacistickih i  postkomunistickih zemalja. U ovim prvim tranzicija je bila brza i bezbolna.”

                   „Oksfordska istorija biblijskog sveta“,  priredio Majkl D.Kugan

                          Uspešna rekonstrukcija prošlosti

Biblija je jedan od temelja naše kulture i tri najvece monoteisticke tradicije: judaizma, hrišcanstva i islama. Ona je složen dokument, u stvari, korpus antologija. Stoga sveobuhvatno razumevanje Biblije zahteva znanja o prilikama u kojima je nastajala, o brojnim kulturama starog Bliskkog istoka i drevnog Mediterana. Prikazivanje istorije biblijskog sveta je iz više razloga ambiciozan poduhvat. Prostranstvo te istorije je široko, obuhvata više od 2.000 godina i preliva se na tri kontinenta.

Urednik „Oksfordske istorije biblijskog sveta“  Majkl Kugan, okupio je najeminentnije strucnjake za proucavanje drevnog Bliskog istoka, koji su u posebnim poglavljima osvetlili razlicite probleme vezane za svet u kome su nastali Stari i Novi zavet. Svaki od uvaženih saradnika na ovoj knjizi, posvetio je decenije provedene na terenima i znanje desetina jezika da bi uspešno rekonstruiso prošlost.

 U knjizi je ponuden jezgrovit, ali iscrpan i celovit uvid u istorijske, i kulturne prilike u kojima je nastajala Biblija. Samo izucavanje prošlosti stalno se menja. Novi pristupi zahtevaju proširivanje polja posmatranja. Ne zamenarujuci sve segmente, ova knjiga se pozabavila i temama koje su se nedavno pojavile u nauci. Medu njima se nalazi uloga žena u razlicitim periodima, napetosti izmedu gradskog i seoskog miljea, društvena ustrojstva zasnovana na kraljevskoj vlasti i na rodu, a takode i državna i narodna religija. Pored prikaza politicke istorije, data je i slika istorijske ere, kraljeva i careva, osvajaca i osvojenih u širem društvenom kontekstu, što daje harmonican ton celoj studiji. U izdanju beogradskog „Klia“, bliblioteke „Polis“,  knjigu je na srpski prevela  Danijela Stefanovic.

      Tjeri de Monbrijal: DELANJE I SISTEM SVETA, Clio, Beograd 2006

Cilj ove knjige jeste postavljanje osnova prakseologije, to jest „nauke o delanju“ koja izucava individualne i kolektivne napore u osmišljavanju i ostvarivanju poduhvata s namerom da se izmeni neki deo sveta. Ovi pokušaji ne ispunjavaju celokupan život ljudi, ali ipak imaju u njemu znacajno mesto, te tako cine istorijsku potku i doprinose odredenju toka istorije. Prakseologija se može primeniti na sve vrste ljudskog delanja i na najrazlicitije situacije. Autor analizira dva komplementarna polja: ekonomije i medunarodnih odnosa. U svetu rascepkanom na zasebne i stalno suprotstavljene politicke jedinice, medunarodni odnosi cine temeljnu kategoriju prakseoloških problema koji su ovde osvetljeni iz teorijskog i prakticnog ugla. Domaci citalac ce na njenim stranicama pronaci dramu gradanskog rata u bivšoj Jugoslaviji koja je u velikoj meri bila posledica, ali cesto i pokretac krupnih promena u sistemu medunarodnih odnosa.

Senka džihada“ Srda Trifkovic („Srpska književna zadruga, Beograd, 2006)Trifkovic je od 1999. godine spoljnopoliticki urednik americkog mesecnog casopisa „Hronika“ i direktor Centra za medunarodne studije Rokford instituta u Ilinoju. U knjizi koja na engleskom nosi naslov „Prorokov mec – Islam: istorija, teologija, uticaj na svet“, autor u uvodnoj reci kaže da su napadi u SAD 11. septembra 2001. i desetine drugih u Madridu, Londonu, Moskvi, Beslanu, Baliju, pokazali da u 21. veku, kao i ranije, verska ubedenja imaju politicke posledice. Neuspeh u sagledavanju poruka i implikacija islama, spisa i ucenja koji ga cine, istorijskim ucinkom i sadašnjim politickim ambicijama, široko je raširen u redovima zapadne vladajuce elite.