Moc i razvoj: komunisticke i kapitalisticke diktarure u razvoju”, Mankur Olson (“Stubovi kulture”, Beograd 2006)
Izazovi tranzicije
Ljudi se vekovima bave pitanjem odnosa moci i i razvoja. Još oko 1340. godine, vode Sijene, italijanskog grada-republike, narucili su par fresaka koje direktno oslikavaju ovaj problem. Dve slike poznate kao Alegorija dobre vladavine i Alegorija loše vladavine naslikao je Ambrso Lorenci.
Loša vldavina predstavljena je figurom Tiranije koja sedi pred porušenim gradskim zidinama i upravlja porocima: Surovošcu, Izdajom, Prevarom, Gnevom, Razdorom, Ratom, Pohlepom, Gordošcu i Sujetom. Nasuprot tome, figura Javnog dobra predsedava nad plodovima dobre vladavine, ukqucujuci Mudrost, Mir, Pravdu, Veru, Milosrde, Velikodušnost i Slogu. Pomenuta umetnicka dela predstavljaju rano i pojednostavljeno videnje problema kojima se auor bavi u knjizi “Moc i razvoj”.
Mankur Olson (1932-1988) uticajni americki teoreticar, cije kwige predstavqaju neka od najvažnijih ostvarenja u oblasti politicke ekonomije poslednjih nekoliko decenija, istražuje koje podsticaje slede mocnici i kako su stekli svoju moc.
Analizirajuci posledice anarhje, tiranije i demokratije kao oblike vldavine, Olson se cesto služi analogijom i metaforom ilustrujuci kompleksne sisteme moci jednostavnim primerima. On poredi podsticaje “putuju}ih bandita” sa posticajima mafije koji kontrolišu odredenu teritoriju. Bandit sa stalnim mestom boravka ima podsticaj da obezbedi javna dobra i žrtve reketiranja koja podsticu razvoj njegove teritorije. U trenutku kada mocnik pocne da vlast koristi konstruktivno, formira se “druga nevidljiva ruka” koja vodi globalne interese. Ovaj proces, najvidljiviji je u demokratijama. Autor tvrdi da postoje tzv. Grupe za kolektivnu akciju koje su dobro organizovane, ne eksponiraju se u javnosti, ciji je osnovni zadatak da odredene (tranzicione) procese uspore ili potpuno ometu. Delovanje ovih grupa bilo je narocito izraženo tokom 80-tih i 90-tih godina prošlog veka.
Olson proucava pojam tranzicije, ali ne samo u postkomunistickim zemljama vec i u kapitalistickim. Posebno je interesantan slucaj Kine i paralelno posmatranje. Kina je, što se tice dekokratskih sloboda, na vrlo niskom nivou, ali njen ekonomski razvoj je nemerljiv, što je rezultat cvrstog nacionalnog dogovora sasvim suprotan primer postupka tranzicionih promena. Takode, u knjizi se analiziraju razlike u tranzicijama postnacistickih i postkomunistickih zemalja. U ovim prvim tranzicija je bila brza i bezbolna.”
„Oksfordska istorija biblijskog sveta“, priredio Majkl D.Kugan
Uspešna rekonstrukcija prošlosti
Biblija je jedan od temelja naše kulture i tri najvece monoteisticke tradicije: judaizma, hrišcanstva i islama. Ona je složen dokument, u stvari, korpus antologija. Stoga sveobuhvatno razumevanje Biblije zahteva znanja o prilikama u kojima je nastajala, o brojnim kulturama starog Bliskkog istoka i drevnog Mediterana. Prikazivanje istorije biblijskog sveta je iz više razloga ambiciozan poduhvat. Prostranstvo te istorije je široko, obuhvata više od 2.000 godina i preliva se na tri kontinenta.
Urednik „Oksfordske istorije biblijskog sveta“ Majkl Kugan, okupio je najeminentnije strucnjake za proucavanje drevnog Bliskog istoka, koji su u posebnim poglavljima osvetlili razlicite probleme vezane za svet u kome su nastali Stari i Novi zavet. Svaki od uvaženih saradnika na ovoj knjizi, posvetio je decenije provedene na terenima i znanje desetina jezika da bi uspešno rekonstruiso prošlost.
U knjizi je ponuden jezgrovit, ali iscrpan i celovit uvid u istorijske, i kulturne prilike u kojima je nastajala Biblija. Samo izucavanje prošlosti stalno se menja. Novi pristupi zahtevaju proširivanje polja posmatranja. Ne zamenarujuci sve segmente, ova knjiga se pozabavila i temama koje su se nedavno pojavile u nauci. Medu njima se nalazi uloga žena u razlicitim periodima, napetosti izmedu gradskog i seoskog miljea, društvena ustrojstva zasnovana na kraljevskoj vlasti i na rodu, a takode i državna i narodna religija. Pored prikaza politicke istorije, data je i slika istorijske ere, kraljeva i careva, osvajaca i osvojenih u širem društvenom kontekstu, što daje harmonican ton celoj studiji. U izdanju beogradskog „Klia“, bliblioteke „Polis“, knjigu je na srpski prevela Danijela Stefanovic.
Tjeri de Monbrijal: DELANJE I SISTEM SVETA, Clio, Beograd 2006
Cilj ove knjige jeste postavljanje osnova prakseologije, to jest „nauke o delanju“ koja izucava individualne i kolektivne napore u osmišljavanju i ostvarivanju poduhvata s namerom da se izmeni neki deo sveta. Ovi pokušaji ne ispunjavaju celokupan život ljudi, ali ipak imaju u njemu znacajno mesto, te tako cine istorijsku potku i doprinose odredenju toka istorije. Prakseologija se može primeniti na sve vrste ljudskog delanja i na najrazlicitije situacije. Autor analizira dva komplementarna polja: ekonomije i medunarodnih odnosa. U svetu rascepkanom na zasebne i stalno suprotstavljene politicke jedinice, medunarodni odnosi cine temeljnu kategoriju prakseoloških problema koji su ovde osvetljeni iz teorijskog i prakticnog ugla. Domaci citalac ce na njenim stranicama pronaci dramu gradanskog rata u bivšoj Jugoslaviji koja je u velikoj meri bila posledica, ali cesto i pokretac krupnih promena u sistemu medunarodnih odnosa. 
Senka džihada“ Srda Trifkovic („Srpska književna zadruga, Beograd, 2006)Trifkovic je od 1999. godine spoljnopoliticki urednik americkog mesecnog casopisa „Hronika“ i direktor Centra za medunarodne studije Rokford instituta u Ilinoju. U knjizi koja na engleskom nosi naslov „Prorokov mec – Islam: istorija, teologija, uticaj na svet“, autor u uvodnoj reci kaže da su napadi u SAD 11. septembra 2001. i desetine drugih u Madridu, Londonu, Moskvi, Beslanu, Baliju, pokazali da u 21. veku, kao i ranije, verska ubedenja imaju politicke posledice. Neuspeh u sagledavanju poruka i implikacija islama, spisa i ucenja koji ga cine, istorijskim ucinkom i sadašnjim politickim ambicijama, široko je raširen u redovima zapadne vladajuce elite.
