“Bezgranična zabava - uspon masovne kulture 1850-1970″,  Kaspar Maze (Službeni glasnik, Beograd, 200

———

Kultura je istovremeno jedan od načina da se čovek zabavi: naime, kultura je uvećavanje sposobnosti za još više zadovoljstva ove vrste;  isto je sa naukama i lepim umetnostima. Drugi način je  iskorišćavanje; ono nas čini sve manje sposobnim za dalji užitak.   (Imanuel Kant)

Negacija niže vredne, sirove, vulgarne, potkupljive i snishodljive, jednom rečju: prirodne volje podrazumeva afirmaciju prefinjenog, uzvišenog karaktera onih koji umeju da nađu zadovoljstvo u uzvišenom, prefinjenom, izuzetnom, dobrovoljnom uživanju lišenom interesa i svrhe (Pjer Burdije)

Zadovoljstvo je “X” u onoj jednačini koja traži odgovor na pitanje zašto uopšte postoje umetnosti (Leonard Bernstajn)

——–

Životni stndard, šanse za obrazovanje, očekivani životni vek i socijalna sigurnost velike većine u industrijskim društvima bitno su se popravilitokom 20.veka. Ipak, uživanje normalnog građanina u jelu i piću, odeći i kvalitetu stanovanja, udobnostima i slobodnom vremenu nikad neće dostići nivo i obim onoga što su imali viši slojevi oko 1900. Mereno prema narodskim snovima o zemlji Dembeliji, naše blagostanje daleko zaostaje za izobiljem koje se vekovima zamišljalo.  Drukčije je sa masovnom kulturom.  Tehnika i jeftine sprave za emitovanje učinili su umetničku senzaciju i estetsko iskustvo svakodnevnim, u meri  u kojoj su pre 1900. u najboljem slučaju fantazirali pisci utopija. Vilhemu II su se smejali zbog ljubavi ljubavi prema putovanjima, repertorar večernje zabave bio je nekada siromašan.

Ako bismo masovnu kulturu posmatrali kao jedno od najvećih čuda napretka, onda bi popularne umetnosti i zabave, ma koliko se na njih žalili, postale potporni stubovi društvenog status quo.  One se ubrajaju u priznato imovinsko stanje.  Definicija egzistencijalnog minimuma se promeila. Moderne masovne umetnosti i zabave u slobodo vreme predstavljaju zakasneli produkt industrijskog društva. Popularne umetnosti i zabave postale su opšta kultura. Učestvovanje  u njima ne povlači za sobom isključenje iz “dobrog društva” i retko ko se odriče tog učestvovanja.

Kasper Maze se bavi  usponom masovne kultire od 1850. godine do kraja sedme decenije prošlog veka.  Prezrene zabave niže klase, uprkos žestokom otporu, procvetale su u osnovnu kulturu masovnog društva - u međuvremenu im se udvaraju i najmoćniji, a poštuje ih čak i zahtevna kritika. Moderno društvo je orijentisano ka uspehu, a hrana tog uspeha je popularna kultura.   

Ilustrujmo jednim primerom ono o čemu govori Maze. Proleće je, a ja živim u Srbiji. Jedan od oblika civilizovanja razonode je bavljenje sportom. Baket je majka mara svake dokolice, od detinjstva, pa dok rade kolena. Ne bih o tradicionalnom blejanju subotom pre podne po kafićima, zaboleo me mozak juče u kafiću  od priča o bogatstvu, automobilima i ribima.   Dakle, kafić je alternativa kilavim radovanima, stoga pogledajmo snimak, odnosno video klip:

Na Kontinentu se sport razvio u osnovni oblik masovne kulture - kao spektakl i zabavna roba, ali i kao medijum telesnog traganja za emancipacijom i ličnim iskustvom.  Krajem 19. v. pojavljuju se i prvi sportski časopisi.  Lepota i spretnost, snaga i izdržljivost sportista, izrabljivanje tela i materijala privlačili su mase gledalaca koji su plaćali, kao i kupce sportskih izveštaja, ljudi su počeli i da se klade na pobednika.  Uspešni bokseri i rvači, fudbaleri i biciklisti postali su ličnosti s kojima se identifikovao “mali čovek s ulice” i oličenje demokratskih principa učinaka.  Uvežbati svoje telo za sebe i za tim, spoznati sopstvenu snagu i granicu - takve tendencije ka individualizaciji najbolje su se razvijale u modernim sportskim disciplinama.   Sportisti su postali legende i uzor mladih. Sportski uspesi ujedinjuju naciju; prvi zabeleženi trijumf ujedinjenja nacije putem sportskog događaja u novovekovnoj istoriji bili su masovni sportski događaji.  Fudbal, jeftini romani i bioskop izvukli su poštenog zbunjenog građanina iz kuće i oteli mu dobar deo ušteđevine.  Postoji i svet u dnevnoj sobi. I u kafani. I rokenrol.  I mnogo toga još. A svi se podjednako zabavljamo.