Filozofija slobodnog duha, Nikolaj Berđajev (Dereta, Beograd, 2007)

Berđajev je sa L. Šestovim jedan od začetnika egzistencijalizma. O tome kako je rano odbacio autoritet umesto slobode filozof kaže: Jednostavno, nikad nisam posedovao iskustvo preživljavanja autoretiteta. Nisam znao šta je autoritet u porodici, nisam znao ni to šta je autoritet u školi, nisam poznavao autoritet ni kada sam se bavio filozofijom, a posebno nisam znao šta je to autoritet u religioznom životu. Nisam čak nikad ni pomišljao da postanem profesor jer to podrazumeva postojanje pretpostavljenih autoriteta. Smatrao sam da je moja misao nastala u slobodi.

Kao svoje učitelje u životnom pitanju slobode Berđajev ističe Dostojevskog, Kanta i Ibzena, mada je ovog poslednjeg tek docnije usvojio. Po prirodi stvari, ličnost koja proživljava slobodu i živi za slobodu, mora se sukobiti sa društvom, istorijskom epohom, javnim predrasudama i ukusima, sa svim formama objektivizacije koje predstavljaju granice slobode. U svom životu Berđajev je to mnogo puta iskusio: „Sa socijalnom sredinom,  iz koje sam potekao, prekinuo sam sve veze između dečaštva i mladalaštva“. Zbog borbe za slobodu Berđajev je istupio iz aristokratskog sveta i pridružio se revolucionarnoj levici, marksizmu. Međutim, ubrzo je uvideo da sloboda nije omiljena među marskistima. Kada dolazi do sukoba između ličnosti i društva, ličnosti i javnog mnjenja, mora se biti na strani ličnosti. Napetost koja se javlja u odnosu između socjalizma i slobode konačno ga je dovela do napuštanja socijalističkih ideala u njihovoj marksističkoj i boljševičkoj formi.  To je bio prvi intelektualni i egzistencijalni prelom u filozofskom životu. Njegov duhovni put ga je približio pravoslavlju i ruskoj tradiciji. Iskra nelagode koju se tamo osetio bila je slična istom onom osećanju kojeg je imao u aristokratskoh i marksističkoj sredini: „Ugledao sam onaj isti nasrtaj na slobodu, ono isto neprijateljstvo prema nezavisnosti ličnosti i stvaralaštvu“.

Prva knjiga koju je Berđajev napisao o slobodi je Filozofija slobode, druga knjiga nosi naslov  Filozofija slobodnog duha. Sloboda je misao koja nije zatvorena u diskurzivne, racionalne kategorije evropske filozofije. Kad piše o stvaralaštvu (Smisao stvaralaštva), Berđajev zapaža da ono nije proizvod prirodnog poretka bića ili : ono nije samo jedan od mnogobrojnih prirodnih fenomena. Stvaralaštvo nadilazi prirodu. Koren je u slobodi. Pre Berđajeva jedino slično razmišljanje nailazimo kod čuvenog mističara, Jakova Bemea, koji nije svoja gledišta iznosio u filozofskim kategorijama, već u simbolima i mitovima.

Berđajev tvrdi da sloboda u religioznom životu mora biti obaveza, religiozan čovek mora da bude slobodan.  Crkveno hrišćanstvo, hijerarhija koja je zamenila slobodu prinudom je pokazatelj da je crkva upala u zamlku Velikog Inkvizitora. Apsolutno papstvo, glavno čelo koje misli je užas  i slom.  Sloboda  nije priroda. U prirodi vladaju zakoni determinizma. Slobodan duh i slobodna misao se tome suprotstavljaju.