Identično različito, Tihomir Brajović

Reprezentativni tekstovi srpskog, hrvatskog i slovenačkog romantizma (Petar Petrović Njegoš: Gorski vijenac; Ivan Mažuranić: Smrt Smail-age Čengića; France Prešern: Krštenje na Savici), ključni su u stvaranju istorijskih etničkih identiteta u razdoblju romantizma na južnoslovenskom prostoru.  Brajović se u ozbiljnoj teoretskoj studiji bavi tumačenjem  zasnovanim na komparativnoj osnovi, kako i stoji u podnaslovu  (Komparativno – imagološki ogled). Nepobitno se može  govoriti o izvesnoj istosmernosti i genezi kulturnih procesa na Slovenskom Jugu, na čemu insistira autor, istovremeno ukazujuči i na raznolikosti, kako se to kaže – „tekstualnih procedura“. Interesantno je da je mali povod za pisanje i razmišljenje, osim profesionalnog autorovog angažmana,  i SlovLit – sajt koji se bavi pitanjima slovenačkog  jez. i književnosti.  Brajović metodološki „bistri“ sliku o narativnim identitetima koji toliko zbunjuju i raspričavaju.

                                                                  Istorija celibata, Elizabet Abot

U svim svojim različitim oblicima, celibat je oblikovao religiozni i svetovni život. Proplamasji celibata su u klasičnoj poeziji i kemp književnosti, crkvenom i građanskom pravu.  U žanru  popularne  društvene istorije, Elizabet Abot, je već stekla čitalačku publiku u Srbiji, od vremena objavljivanja „Istorije ljubavnice“ pre četiri godine. Intrigantna istorija celibata prati Atenu, Artemidu i Hestiju i sve mitske device, kao i klasične obrede u paganskom i jevrejskom asketizmu, rano hrišćanstvo i ritualni celibat u drugim religijama.  Intrigantna su poglavlja o moći sperme u sportu ili o spermi kao patriotskom eliksiru.  Kroz istoriju, muška seksualnost se shvatala kao pitanje morala i kao fizička pojava. Najbizarnije tumačenje uloge sperme u seksualnom činu dao je Sv. Avgustin: ceo ljudski rod nasledio je prirodu koja je nepovratna obeležena grehom, iz semena smo nikli, svi, osim Isusa. Kroz istoriju celibat je  poštovao i Dejvi Kroket,  Martin Luter King,  izumitelj kornfleksa  Kelog,  Čeroki indijanci,  a danas  je celibat  odlika mnogih sportista. Čednost caruje od davnina i kroz nametnute obrasce ponašanja i kulturne stereotipe.  Abotova se posvetila i analizi   celibata  u književnosti (Milton i čedna Gospa, Tolstojeva Krojcerova sonata,  V.Vulf: Sopstvena soba;  Irvingov Svet po Garpu).  U posmatranju novovekovnog celibata,  autorka se bavi i razmatranjem potiskivane seksualnosti i tuge. Pominju se i  Da Vinči, Luis Kerol, Njutn,  Raskin… Nije umešnost u tome sabrati pabirke istorijskih skripti i onda napisati popularnu društvenu istoriju, kojih ima i previše, Abotova piše učeno i zabavno u isto vreme.  Mali minus: nije obrađen savremeni militarizovani  celibat, zatim celibat u filmskoj umetnosti, što je bilo zanimljivo  pomenuti. (Na primer, osim Razjarenog bika i  kroz neke primere stalnog sociloškog diskursa, mnogo bi bilo zanimljivije analizirati Mad Maxa recimo  i mnogobrojne tipske filmske usamljenike).

I, da, dobrodošli u vek etničkih sukoba.