Žiri u sastavu: Milan Vlajčić, predsednik, Milo Lompar, Stevan Tontić, Aleksandar Jovanović i Slobodan Vladušić, pročitali su i kritički ocenili 92 romana objavljena na srpskom jeziku  u 2007. godini.  Kako se ista završava kalendarski 31. januara, u obzir će biti uzeti i romani objavljeni do tog datuma, a koje bude predložio izdavač.

13 romana iz prošlogodišnje književne produkcije, po mišljenju žirija, zavređuje pažnju

1. Poljubac, Gordana Ćirjanić (Narodna knjiga)

2. Čuvari i svetrinje, Mirjana Đurđević (Agora)

3. Ruski prozor, Dragan Velikić (Stubovi kulture)

4. Šnit, Igor Marojević (Laguna)

5. Simana, Ranko Risojević (Glas srpski-Grafika)

6. San o ljubavi i smrti, Filip David (Laguna)

7. Feliks, Vladimir Kecmanović (Via Print)

8. Maske Sofije de Montenj , Goran Milašinović (Stubovi kulture)

9. Ludvig, David Albahari (Stubovi kulture)

10. Turnir grbavaca, Laslo Blašković (Geopoetika)

11. Gresi svetog Maksa, Aleksandar Maričević (Mali nemo)

12. Vok On!, Uglješa Šajtinac (Narodna knjiga)

13. PH  Roman, Draško Miletić (Dereta)

Uži izbor biće sačinjen 8. januara,  a ime ovogodišnjeg laureata 17 januara. 

Od nabrojanih naslova,  čitao Poljubac, Ludvig,  San, Ruski prozor, Vok On, Ludvig i naravno Šnit.  Moj favorit je “San o ljubavi i smrti”, a obradovalo bi me da Albahri ili Marojević budu laureati,  kao i Gordana Ćirjanić. Mislim da neće dobiiti  Albahari, kratka je forma, buniće se hajdučija jer o njoj u romanu i reč.  O esijima sam pisao nešto u prethodnom tekstu i upravo to sad i važi, Grbavci su roman, jbte, roman! Smešno.   Albahari je dobio NIN-ovu nagradu za “Mamac” 1996.  

Treba li reći da Filip David nije nikada bio NIN-ov laureat? Cenim da je mrtva trka samo  između preostala 3 ili 4 naslova koji će ući u uži izbor. Onda, eto NIN-a za Lagunu. Narodna knjiga ima dva dobra kandidata, ali nekad je pola šireg izbora bilo iz njihove štampe.

————————————-

Edit:  UŽI IZBOR ZA NIN-ovu nagradu

————————————-

Nažalost, samo jedan od mojih favorita je ušao u trku na ovogodišnju nagradu. Posle prekjučerašnje sednice žirija u trci za roman godine ostale su knjige Gordane Ćirjanić (”Poljubac”), Dragana Velikića (”Ruski prozor”),   Draška Miletića (”PH roman”) i Vladimira Kecmanovića (”Feliks”).

Kako u Srbiji svaki izbor najčešče prođe dva kruga, zamalo se to nije desilo i sa ovogodišnjim užim izborom najbolja 4 romana objavljenih na srpskom jeziku,  kojima je trebalo da se pridruži još jedan kandidat. Po dva glasa imali su “Čuvari svetinje” Mirjane Đurđevič, “San o ljubavi i smrti” Filipa Davida i “Turnir grbavaca” Lasla Blaškovića. Za trku među četiri najbolja nedostajao im je još jedan, treći  glas žirija.   U “Ruskom prozoru”, omnibus bildungs romanu se ukrštaju tri sudbinske priče.  Velikić je bio već nekoliko puta u užem izboru, ali mu se nikad nije osmehnula sreća.  “Dosije Domaševski” je imao izvestan uspeh u Nemačkoj, ali videćemo kako će sada proći novi roman ljubimca beogradskih novinarki i književne kritike, ili će proći kao glas jednog od Velikićevih romana koji kaže da se sve dobijeno preko crte dvostruko  naplaćuje.  Kecmanovića i Miletića nisam čitao, znam samo da je “Ph roman” Ljiljana Šop, čije mišljenje poštujem,  izuzetno lepo ocenila.  Bilo kako bilo, navijaću do kraja za Gordanu Ćirjanić.

Sledećeg četvrtka, kada će biti održana poslednja sednica, koja obično počne u podne a završi se na gurku oko 14h,  biće proglašen lauraet, a  dve nedelje potom biće mu uručen ček na 10. 000 € u prostorijama Aero kluba. Proglašenje pobednika ove godine,  obećeno je, biće tačno u podne u prostorijama NIN-a.

—————–

Dragan Velikić dobitnik Nin-ove nagrade 3:2

—————–

Fortočka ili ruski prozor, u metaforičkom kontekstu predstavlja retrospektivni pogled na poslednjih 20 godina naših života.  U obrazloženju stoji da je reč o romanu koji pripada magistralnom toku naše književnosti poslednjih godina.  Magistralni tok naše književnosti bi, verovatno, činila priča o sveopštem udesu, ali geografskom i izbegličkom onih koji mogu da se prepoznaju i time intimistički “zbliže”.  U mom slučaju, eskapizam  je bio nešto drugo.  Nikada mi literatura  Dragana Velikić nije bila bliska,  on je dobar zanatlija; par puta sam sa njim razgovarao i ne sumnjam da je odličan diplomata.  Imao je i bolje  romane, mada je sve to jedna te ista priča. Ovoga puta Velikić  naglašava da je  priča više lična nego što je to bio slučaj sa njegovim prethodnim knjigama.
Ipak, drago mi je, što je odluka doneta tesno.   Drago mi je i to što su baš Milo Lompar i  Stevan Tontić glasali za “Poljubac” Gordane Ćirjanić. 

Dobro, onda bi,  ako je u pitanju: dajmo NN ambasadoru, bilo sasvim u redu da Vida Ognjenović bude njen seledeći laureat.  Svake godine ona napiše, možda ne roman, ali,  zar je to bitno?