Vrtim se po netu u pokušaju da nađem  informacije o ekranizaciji “Generacije P”,  čije je snimanje otpočelo u proleće, a premijera zakazana za kraj ove godine.  Informacija od 23. oktobra kaže da se film nalazi u produkciji. Još se, znači, kuva.   Piše da je u produkciji još jedan film rađen po noveli V. Peljevina “Budin mali prst”. K’o za inat, znatiželju mi potkrepljuje i intervju sa Jarkevičem objavljen u Politici, čiju će trilogiju uskoro objaviti niški Zograf. Perjanicu postmodernizma i rasne ruske književnosti nosi Viktor Peljevin, o kojem postoji tekst na ovom blogu.  Prošle godine poznanik koji radi za jednu moskovsku IK  govorio mi je o ruskom piscu čije se knjige prodaju brzinom ispijanja vodke.  Pomenuti je postao pisac igrom slučaja, kada je u akciji ruske policije uhvaćen, a potom i  osuđen kao jedan od viđenijih mafijaških bosova. U dokolici zatvorskog tavorenja počeo je da piše  i to vrlo dobro,  ne knjiške i palanačke memoare,  reč je o književnosti, tvrdi moj poznanik.

I, dok čekam film, evo osnovne recenzije  za ”Generaciju P” i odomaka i misli iz Peljevinovih romana:

  

Vivlen Tatarski, zaposlen u najvećoj moskovskoj reklamnoj kompaniji (iznikloj neposredno iz ruske mafije) otkriva da je zapravo ušao u tajno društvo Haldejaca koji poštuju kult sumerske boginje Ištar, a da piramidalna struktura novog kapitalističkog društva odgovara formi magijskog zigurata – Vavilonske kule. Stvarnosti nema. Čitava garnitura ruskih političara, uključujući i ondašnjeg predsednika Jeljcina nije ništa drugo do proizvod moćne virtuelne tehnologije koja ih dovodi na ekrane televizora čineći ih tako stvarnima.
Generation P je još jedna zanimljiva Pljevinova priča o manipulaciji savešću, koja bi trablo da pokaže kako nikakve savesti, kao ni objektivne stvarnosti, zapravo nema. Postoji negde u prostranstvima večnog i leda uspavani Pizdac, hromi pas sa pet nogu, koji će početi da napada i sveti se kada se jednog dana probudi. Je li to generacija P.Ovaj roman je Viktoru Pljevinu doneo svetsku slavu.

* I uop­šte, u ovoj epo­hi vla­da­vi­ne ame­rič­ke pot­kul­tu­re i pe­ćin­skog li­be­ra­li­zma, ni­šta ta­ko ne oda­je pri­pad­nost čo­ve­ka ni­žim kla­sa­ma kao po­zna­va­nje sku­pih sa­to­va i auto­mo­bi­la.” 

*Smešno je govoriti o odgovornosti književnika u epohi neodgovornih vlada”

“Svaki savremeni intelektualac koji na tržištu prodaje svoju eksprertizu čini dve stvari: šalje znake i prostituiše smislove. U suštini to su aspekti jednog voljnog čina, osim kojeg u aktivnosti savremenih filozofa, kulturologa i eksperta nema ničeg…”

“Reč “zapara” sastoji se od reči “Zapad” i sufiksa “ra” kojima se prave imenice poput “buvara” i “ledara”. Nije li rano da se narod sklon ovakvoj tvorbi reči poziva pod zastavu demokratije i progresa?”

“Ljudima je potrebna otvorena arhitektura duha – open source. Ali judeohrišćani su veoma lukavi. Ispada da je svako ko ljudima koji ponudi takvu arhitekturu – antihrist. Nakakiti u dalekoj budućnosti iz falš zadnjice – to je, zapravo, najipresivnije čudo judeohrišćanstva”.