Najznačajniji američki dramatičar “svog naraštaja”, Sem Šepard,  je dobio Pulicerovu nagradu, ali mu nikad nisu dali Oskara.  Bogato životno iskustvo je preneo u 40 dramskih tekstova, kao i scenarija za kultne filmove kao što su “Zabriskie Point” i  “Paris, Texas”.  Manje je poznato da je objavio nekoliko sjajnih knjiga pesama, poetskih priča i dnevničkih zabeleški.  Takvu zbirku,  u kojoj su objedinjeni ne-dramski tekstovi do “Krstrarenja rajem”  objavio je  ”Šareni dućan” iz Koprivnice. Ova knjiga je značajna jer je iskorak iz onog dramskog, što Šeparda određuje,  i sve zabeleške, nežne krhotine, narativne pesme i apstraktne verbalne konstrukcije jasno ukazuju da je Sem Šepard  krem američkog postmodernizma.  I, još nešto,  svi zapisi su životni kredo kojim je autor obeležio američko iskustvo u proteklih, evo skoro 5 decenija.

Nosio sam led Nini Simone. Uvek je bila ljubazna. Zvala me je “Mileni”. Donosio bih joj čitava velika siva plastična kolica puna ldeda da rashlađuje viski. Skinula bi svoju blond periku i bacila na pod. Ispod, njena prava kosa bila je kratka kao da je ošišana crna ovca. Oglulila bi veštačke trepavice i prilepila ih na ogledalo.  Kapci su joj bili  debeli i obojeni u plavo. Uvek bi me podsetili na jednu od onih egipatskih kraljica kakve sam viđao u National Geographicu. Mokra koža joj se sjajila.  Ogrnula bi plavi peškir oko vrata i nagnula napred naslonivši oba lakta na kolena. Znoj joj se slivao sa lica i kapao na crveni betonski pod među nogama….. Napolju na ulici još uvek sam čio njen glas kako se probijao kroz zidove: Bilo bi rajski vratiti se kući tebi….

šareni dućan je bio vrlo inventivan u opremanju knjige, svaku pesmu i svaki zapis, lirsku crticu, prati ilustracija. Tako su priložene fotografije automobila,  omiljenih albuma, muzičara,  koltova, američkih pejsaža, aviona, političara….

Da si još uvek ovde/Zagrlio bih te/ Protresao ti kolena/ Duvao u oba uva

Ti, koja si pisala k’o zmaj/ Šta li ti se uvuklo u žile/ Koja te to zelena krv/ Otplavila u propast

Da si još uvek ovde/ Rasparao bih tvoj strah/ Da visi sa tebe/ U dugim trakama/ Dronjci užasa

Okrenuo bih/Prema vetru/ Svinuo ti karlicu preko kolena/ Grizao ti zatiljak/

Dok ne bi otvorila usta životu.

Ovo nema veze sa Šepardom, ovo je jedan od mojih omiljenih bendova, a i takpe je, konačno. Smorio sam se za kolajnu.