Разговор са поводом: Дејан Зечевић, редитељ
Србија је инспиративна за трилере
Након два месеца пуковник Војно безбедоносне агенције се буди из коме. Не сећа се ничега што има везе са његовим досадшњим животом. Покушавајућу да састави матрицу, сазнаје да је имао жену и сина. Човек који тврди да му је најбољи пријатељ открива му прошли идентитет, али други човек тврди да поседује информације о смрти његове породице. Главни јунак пристаје да се упусти у игру коју му нуди полицајац….
Ово је синопсис новог филма Дејана Зечевића „Четврти човек“ чије је снимање завршено 20. фебруара, након девет недеља. Продукцију филма радила је кућа „Викторија филм“ и копродуцентске куће „Тиволи Филмпродакшн“ и „Концепт филм“, уз финансијску подршку Минисарства за културу Републике Србије, и уз помоћ Филмског центра Србије и МУП-а. Ауторски део екипе, поред редитеља и сценаристе Дејана Зечевића чине и Бобан Јевтић, косценариста, Горан Воларевић, диретктор фотографије, Тијана Марић, сценограф, Петар Марковић, монтажа. За глумце у филму Дејан Зечевић каже да их је бирао не само по осећају, већ и по томе какво је њихово виђење сценарија након читања. Улоге у „Четвртом човеку“ поверио је : Николи Коју, Драгану Петровићу, Богдану Диклићу, Марији Каран, Драгану Николићу, Борису Миливојевићу, Семки Соколовић Берток, Миодрагу Крстовићу, Феђи Стојановићу, Власти Велисављевић, Бори Ненић и Јакову Јевтовићу. У фим ноар-у који се одиграва у паралелном свету тајних служби тече старомодна прича о морерним временима. Морална бајка у Београду, транзиционој Србији.
*Како је настао сценарио за овај филм и да ли наслов има неке везе са филмом „Трећи ћовек“ Керола Рида?
-Покушавајући да нађем прави наслов за садржај мог филма, назив се сам наметнуо. Он има везе са филмском причом, али онда се наметнула једна паралела која ми се учинила врло шармантном, с обзиром да је култни филм Керола Рида „Трећи човек“ један врло познати трилер и, онда, та једна паралела ми се учинила занимљивом и одлука је пала да се филм зове „Четврти човек“. Наравно, можда ће доћи до промене назива филма у некој фази, али засад ми се наслов допада и мислим да врло лепо одсликава садржај филма. Сценарије пишем тако што ми падне на памет нека идеја, а онда, када прође недељу дана, а мени се и даље чини да је та идеја добра, тада почнем да пишем. У раду на сценариjу, након тих недељу дана, прикључио ми се колега Бобан Јевтић. Сценарио смо саставили без неких великих идеја како ће се ствари касније одвијати и када ће доћи до реализације. Онда се појавио конкурс, нашли смо и продуцента и за кратко време кренули са снимањем по принципу „Хајде да видимо шта ће бити“.
· Често за Вас кажу да имате отклон према тим жанровским клишеима. Експериматисали сте са формом документарног филма у играном филму, радили сте комедију, снимили хорор филм…
Не могу да се бавим жанром као што то ради неки мој амерички колега. Ја волим жанрове, и ако узмем неку жанровску матрицу то подразумева и да морам да је прилагодим себи, публици и нашем простору. У том смислу, онда можда настају неки хибриди. Покушавам да нађем неке форме које ми омогућавају да се изразим и то је све.
· Тема Четвртог човека је злочин, осећај кривице и проблематизовање казне. Која је главна идеја Вашег фима?
-У овом тренутку, пошто се ради о трилеру, не бих желео да опткривам превише јер ћу тиме покварити задовољсво које има публика када иде у биоскоп да гледа трилер. У том смислу, у филму постоји мистерија, параноја, и герално, поставља се питање неких злочина и неке кривице. Сматрам да мој посао причање приче и волим да ослушкујем мишљења како неко доживљава нешто што сам ја направио.
*Коју емоцију очекујете од гледалаца? Да ли имате поруке филмовима?
- Не, не правим поруке, јер сматрам да уметност не треба да шаље директне поруке. Она треба да помери и уздрма, отвори неке хоризонте и постави неко питање, да ти лупи шамар, каже да свет може да се гледа и са неке друге стране. У том смислу нема директне поруке, и мислим да ће овај филм, без обзира на жанровску одредницу трилер, бити врло емотиван у смислу да ће понудити врло јаке , експресивне и интензивне емоције. У то сам готово сигуран јер знам како смо сами, радећи филм, и снимајући одређене ствари, преживљавали гледајући глумце како пролазе кроз одређене ствари, које можда много више личе на драму него на трилер.
АНТ.
*Колико је Србија инспиративна за трилере?
-Нажалост, ужасно је инспиратнвна. Наравно, ми смо прво смислили причу, о чему се ту ради, ко је главни јунак, а онда, током писања, почели смо да га смештамо у неке реалне околности, и схватили да ствари постају врло сликовите са аспекта приказивања нашег душтва. Не мислим да је овај филм претерано амбизиозан у давању неких метафора, просто је реалан. Мислим да смо направили српски трилер. Када кажем трилер, можда прво помислите на неку филмску конструкцију која је пресликана са запада. Филм мора да има клишее и жанровске матрице, то је нормално и пожељно када се ради о жанровским филмовима, али, на другој страни, филм је потпуно обојен нашом средином и мислим да ће у том смислу бити врло специфичан.
Филмографија:1993. Некрофилм (кратки играни)
1995. Пакет аранжман (омнибус, прича: Ноћ без сна)
1996. Дечак из Јунковца
1998. Купи ми Елиота
2002. Т.Т. Синдром
2002. Мала ноћна музика
2003. Добре намере (ТВ филм)
Intervju je rađen nešto pre njegove postprodukcije u Beogradu. Na velikom ekranu je ubedljiv; odličan scenario koji samo na trenutke liči na Borna; odlična gluma.
