Nikos Kazancakis (1883-1957) je najveće ime savremene grčke književnosti. Njegov izuzetno obiman književni opus čini 11 romana, šest knjiga putopisne proze, 20 drama, deset filmskih scenarija, tri knjige posvećene filozofiji, više knjiga za decu, kao i ep „Odiseja u 33 333″ stiha. Dva puta je nominovan za NN.

Novi broj NIN-a sadrži lep  feljton posvećen Kazancakisu. Priču su priredili Dejan Aničić i Vladimir Bošković. Kao izvor korišćen je intervju profesora neohelenistike, Pitera Bina, kao  i pregled Kazancakisovog  dela, životnih okolnosti i uverenja sa kojima je stvarao veliki pisac. Autor ovog drugog teksta je profesor savremene grčke i vizantijske istorije na londonskom King’s koledžu, Roderik Biton.

Nikos Kazancakis je primer izuzetnog umetnika koji je svoj vek proživeo intenzivno: između nacionalizma i zova internacionalnih daljina, od lenjiniste do simpatija za vođe fašizma, pa od neprijatelja nemačkih okupatora do podržavaoca komunističkog pobunjenika Markosa, od đaka obrazovanog u hrišćanskim školama do poštovaoca darvinizma; od pravoslavnog vernika do osobe ekskomunicirane iz Crkve. Neverovatna biografija i iskustvo koje je modernom dobu podarilo „Grka Zorbu“ i dileme Isusa Hrista u trenucima raspeća na Golgoti. „Grk Zorba“ i „Poslednje Hristovo iskušenje“ poznatiji su kao filmovi koji su režirali Majkl Kakojanis, odnosno Martin Skorseze, nego kao knjige na kojima su zasnovani.  Država Grčka koja je sa svojim podanikom imala „i dobra i zla“ proglasila je Godinu Nikosa Kazancakisa. Nedavno je i u Beogradu obeležena ta godišnjica, koja se navršava ovih oktobarskih dana.

Roman „Poslednje iskušenje“ je delo žestoke strasti i okrutnih zbivanja, nastalo u doba tzv. Kazancakisovog francuskog perioda, u kome je bio pod velikim uticajem Ničea i Bergsona. Kao i u svojim poznatim romanima „Hristos ponovo razapet“ i „Kapetan MIhalis“ pisac se suprotstvlja društvenim dogmama. Ta cela borba sublimirana je epitafom „Ne plašim se ničega, ne nadam se ničemu, slobodan sam“.  Centralna tema Iskušenja je ljubav i pitanje nije li ona više oblik postojanja i nije li to razlog da ona ne sme biti žrtvovana. Na to je stavljena dogmatska primedba da se na to pitanje mogu dati samo „jeretički odgovori“, anatemisala ga je ne samo pravoslavna, nego i katolička crkva. Ova prva odbila je da ga sahrani po pravilima pravoslavnog verskog obreda.  Tu se sad vraćamo da konstataciju Pitera Bina „Za nekoga ko misli da je svaku reč u  Svetom pisu napisao Bog lično, Kazancakis nikada neće biti prihvatljiv“.

 Za mene je tag Kazancakis kada Entoni Kvin kaže Alenu Bejtsu, dok ga na kritskoj plaži uči da igra sirtaki: Ti si najbolji čovek koga sam upoznao, ali nisi dovoljno lud. 

 A evo šta kaže  Kazancakis o čoveku koji mu je, pored Homera, Bergsona i Ničea, najviše pomogao u njegovoj borbi “ Zorbas me je naučio da volim život i da se ne bojim smrti. Kada bih danas mogao izabrati duhovnog vođu, sigurno bih izabrao Zorbasa. Imao je sve što je potrebno piscu da bi se  potpuno izrazio. Slučajni susret sa njim okončao je moj dotadašnji promašen život“. Kazancakis sreće Zorbasa u Pirejskoj luci i vezuje se za njega čudnom privrženošću.  Roderik Biton kaže da je pravi Zorba bio radnik iz Makedonije koga je upoznao za vreme Prvog svetskog rata. Sa njim je Kazancakis jedno vreme pokušavao da otvori rudnik lignita, što je i opisano u knjizi. I u misiji spasavanja Grka sa područja Kavkaza poveo je sa sobom Zorbu.

U poslednjih 20 godina javila se čitava jedna nova generacija  Kazancakisovih čitalaca: među progresivnim teolozima protestantskih crkava Amerike i Engleske. Kroz dela Dona Kapita, Dombrovskog, Midltona i drugih, Kazancakis počinje da izrasta u model za određenu liniju razvoja hrišćanske misli koja nastoji da pomiri biblijsku doktrinu sa naukom, darvinizmom.  Bilo da se čitaju samo kao pripovesti zbog njihove imagitivne snage, ili sa namerom uspostavljanja filozofskih i religioznih uvida koji bi mogli da pomognu hrišćanstvu da se pomiri sa naukom,  šuma romana Nikosa Kazancakisa danas nudi bogato i plodno štivo koje odgovara zahtevima novog veka, tvrdi Biton.