Filozofsko polazište ove knjige je Sartrova „Skica za teoriju emocija“ iz 1939. godine.  Sloboda je suprotna određenosti, onom što reaguje i dela po utvrđenim obrascima kao kakav programirani robot. Ali, susrećemo se sa problemom jezičkih mogućnosti. Sam jezik opisuje predmete upravo tako što ih određuje, pomoću njihovih uvrđenih osobina. Jezički, sloboda je  jedna vrsta negativiteta, kao što se jezikom uopšte ne može opisati.  U onoj meri u kojoj smo slobodni, u toj meri se o nama ništa ne može reći, ne može se čak ni stvoriti predstava o nama, kako bi Sartr rekao

„Time što nismo nešto određeno, kao da nismo ništa – mi i jesmo jedno ništa“.

Ja postojim, kao sopstvo, kao svest i samosvest, kao ono što ima slobodu, ono što pravi izbor, ono što može da voli, misli, radi. Što se tiče odnosa duše i tela, Sartr ne pravi razliku između duše i tela, već između tela onakvog kakvim ga drugi vide, kao objekat i tela koje osoba vidi i doživljava., kao telo u kojem živi, zato kaže da je čovek biće-po-sebi. Mi nemamo samo neutralnu svest kojom registrujemo nas same, već i jedan angažovan odnos. Angažovani u odnosu prema ličnoj egzistenciji je, takođe, preduslov, da naša sposobnost da biramo, ima smisla.

 Sartr kao i Kirkegor govori da svest o slobodi prati strepnja.  Ona je u isto vreme žudnja i strah, u isto vreme radost i strah. Prvi put je o njoj govorio u jednom članku koji je napisao u vreme boravka u Berlinu 1933. i 1934., koji je objavljen pod naslovom „Transcendetacija ega“.  U vreme mobilizacije 1939. i 1940. godine, posle napada Nemačke na Poljsku, a pre napada na Francusku, Sartr je živeo mirnim vojničkim životom kao metereološki posmatrač iza francuske linije fronta,  tada je napisao i svoje refleksije na rad Hajdegera:

-Ako je Kirkegor bio u pravu kad kaže da je „mogućnost slobode“ strepnja, onda i ono što se desilo juče upućuje na strepnju. Naime, ja sam juče ujutru opet otkrio da sam u potpunosti bio slobodan da otkrijem parče hleba koji mi je konobarica donela, kao i to da sam bio slobodan da te parčiće potom stavim u usta. U ovome me ništa na svetu nije moglo sprečiti, čak ni ja sam. Uzdržavati se nije isto što i sprečiti samog sebe. Uzdržavati znači samo odlagati, ostati u neznanju, biti obuzet drugim mogućnostima

- Strepnja zbog ništavila je jednostavno strepnja zbog slobode.

Između onog „ja“ koje sam danas i onog „ja“ koje ću tek biti uvukla se jedna granica,  opet jedno ništa, jer se mi menjamo i ne možemo znati kakvi ćemo biti sutra.

Analiza Sartrovog tumačenja emocija, ništavila, slobode, nisu osnovna tema ove knjige.  Hans H. Grelan, profesor kvantne fizike, magistar filozofije, bavi se fenomenološkom filozofijom i terapeutskim radom. On formuliše u „Filozofiji osećanja“ sam predmet svog istraživanja – mesto i mogućnost izražavanja osećanja u životu pojedinca, ukazuijući na opasnosti koje mogu da nastanu  prilikom njihovog potiskivanja.  Da bi  pomogao čitaocima da razumeju, on mora poći od pojmova sopstva, slobode, ništavila, odnosa ja-druga osoba, ja i moje, posedovanja,  jastva, odnosa prema samome sebi, izbegavanja i životne laži. Posebno je interesantno poglavlje koje se bavi pitanjima  radosti i sreće, zaljubljenosti, saosećanja, tuge i plakanja. Sa stanovišta filozofije osećanja.